Из књиге "Живот Светог Саве", Св. Владика Николај
Манастир Хиландар
Чим се одморио, Симеон зажеле да разгледа целу Свету Гору. Али, манастирско правило је да се ништа не може урадити нити куда ићи без дозволе и благослова старешине... Дозвола је дата и он крену са Савом и неколико пратилаца. Неколико мазги натоварених поклонима ишло је за њима. Били су примљени са свим почастима и добродошлицом од стране прота у Кареји, као и у свим другим манастирима и ћелијама. Они су поклоне делили издашно и тако много, да су њихова имена као утемељивача била уписана међу имена царева и краљева.
Сада се њихова неутољива жеља за грађењем поново пробуди. Поред три цркве, које је раније Сава сам сазидао, они сада подигоше још три. Исто тако подигоше још конак за братију и поклонике. Затим засадише нове винограде и воћњаке ...
Манастир Хиландар
У међувремену, Сава је пронашао стародревне рушевине манастира Хиландара, које су припадале Ватопеду. Разговарао је са игуманом о обнови овог запуштеног манастира.
Када су ватопедски игуман и прот потписали дозволу, Симеон и Сава одмах отпочеше са радовима. Симеон најми велики број зидара и уметника из околних места и из далека. У врло кратком времену он сагради цркву, конаке и ћелије за братију, јер је сребро и злато притицало у великим количинама од великог жупана Стефана, који се веома обрадовао намери свога оца и брата. Када су сви радови били завршени, Сава пресели свога оца у Хиландар.
Један број српских монаха, који су до тада живели у пустињи или страним манастирима, радо се придружи братству српског манастира. Замонашише се, такође, племићи и слуге који су дошли са Симеоном. Тако се братство брзо умножи. Сава, у сагласности са Симеоном, постави за игумана достојног јеромонаха Методија. Тако, по први пут у дугој историји Свете Горе, српски народ је добио свој велелепни манастир, међу другим бројним манастирима православних народа. Да би Хиландар учинио што независнијим, Сава поче куповати земљу која је била напуштена. Од прота доби многе опустеле ћелије са маслињацима, воћњацима и виноградима око Хиландара. Такође откупи неколико мањих манастира са великим поседима у Милеји и Кареји. Симеон је био више него задовољан са свим оним што је Сава у тако кратком времену постигао. Био је задовољан што сада може спокојно да живи и да очекује крај живота у сопственој српској кући, иако у туђој земљи. Он је у Хиландару гледао будућу српску светињу и српско богатство. Иако је грамата, потписана од прота и Ватопеда, била довољна као правни документ, Немања је знао да је још нешто потребно. Велики цивилни ауторитет треба да ово потврди и да да привилегије Хиландару да би у потпуности био независтан српски манастир. Са овом идејом и мислима, Симеон посла Саву у Цариград своме пријатељу цару Алексију Анђелу.
Манастир Хиландар
У царској престоници и Сава и Симеон су уживали углед великих карактера. На двору су примани као цареви рођаци. Јер, Јевдокија, ћерка тадашњег цара била је жена великог жупана Стефана, Савиног брата.
Сава предаде цару писмо од Симеона. Оно је оставило на цара велики утисак, јер долази од светог човека. Шта су Симеон и Сава тражили од цара?
Прво, да потврди Хиландару куповину земље од Ватопеда, то јест, да Зигос, са свим његовим метосима и власништвом пређе одмах у власништво српског манастора Хиландара, заједно са келијама и земљом, коју је Сава купио у Светој Гори и прикључио Хиландару. Друго, да да потврду да ће обновљени Хиландар бити увек независан српски манастир, тако да ни прот, нити ико други споља може имати ма какву власт над њим. И треће, да да своју личну царску палицу, или печат да се чува у Хиландару, као символ царевог присуства. Када убудуће братија изабере новог игумана, она би му предала царску палицу, коју би он примио као да прима из руку самог цара, примајући тиме пуну и неоспорну власт.
Манастир Хиландар
Цар Алексије, без оклевања испуни све што је Сава тражио. Припремио је повељу на пергаменту са својим златним печатом и потписом. Заједно са тиме, предаде Сави своју царску палицу, која је представљала њега лично и његову царску власт. Тај документ и палица се и до данас чувају у Хиландару.
По повратку на Свету Гору, Сава сав срећан изљуби руке и рукаве свом оцу и извести га о свему. Симеон је био веома задовољан. Одмах написаше писмо Стефану, извештавајући га о свему шта су урадили, стављајући Хиландар под његово старатељство. После тога, сав изнурен, велики старац опружи своје уморно тело на сламарицу, са каменом под главом уместо јастука. Осећао је да му се крај приближује ...