Блог

Српски православни манастири су свештена места за духовни и молитвени живот. Ове српске светиње подизали су подједнако српски владари, црквени великодостојници и верујући српски народ са својим свештенослужитељима. Градили су их и као своје задужбине, али пре свега, као место заједничке молитве и сусрета са Господом. Сам Господ Исус Христос је рекао: „Где сте два или три сабрани у моје име ту сам и ја међу вама.“ (Мт. 18,20). Стога, где су цркве и манастири ту је и народ Божији.

Манастири су и народна зборишта и место где је српски народ, често пута предвођен својим свештенослужитељима, доносио одлуке од историјског значаја за наш народ.

Од светитеља Саве па до данашњих дана бројни манастири су духовна и административна седишта српских архијереја. Вековима су, у манастирској тишини, црноризци преписивали и украшавали богослужбене и друге црквенопоучитељне књиге. Прве српске штампарије биле су у манастирима. Српска нејач прва слова срицала је из Часловца и Псалтира у манастирским школама где су учитељи били учени монаси звани и „даскали“. Српски иконописци су углавном регрутовани из монашких редова. Столећима ови зографи сликају иконе угодника Божијих и по сводовима и другим површинама храма живопишу представе из живота Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице. Српски манастири су и аутентична сведочанства нашег градитељства и свеукупне духовне и уметничке лепоте.

Српски манастири били су и остали молитвена и духовна станишта, народна зборишта и културна средишта српског верујућег народа. Они су вековима чувари православне вере и светосавске традиције.

Патријарх српски ПАВЛЕ