Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу, један од најстаријих манастира у некадашњем престоном подручју средњевековне Србије, који је подигао Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана, својом силуетом доминира долинама Рашке и Дежеве. Налази се око 4 км северозападно од Новог Пазара. Силуета једне импозантне куполе посађене на моћно постоље стубаца, лукова и зидова изгледа величанствено - види се са десетине километара даљине. Манастир је подигнут на самом врху истакнутог узвишења, а особена архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле звоника - стлпа - одредила је каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви Ступови.
Ђурђеви Ступови
У току династичких борби за врховну власт у Србији, Стефан Немања је био заточен од стране своје браће у једној пећини у Расу. Према казивању његовог биографа и сина, потоњег српског краља Стефана Првовенчаног, Немања се тада заветовао да ће изградити храм и посветити га Светом Ђорђу, коме се током живота молитвеним речима више пута усрдно обраћао за помоћ. Пошто је преузео власт (1166.), Немања је отпочео градњу манастира.
Манастир Ђурђеви Ступови изграђен је на крунским поседима династије Немањића и располагао је знатним властелинством. Место подизања цркве и манастира пажљиво је бирано. Ђурђеви Ступови сазидани су одмах изнад Петрове цркве на врху брда, на надморској висини од 742 метра, са кога се пружа изванредан поглед на масиве Голије и Рогозне, а у даљини према Ибру на масив Копаоника. Са једне стране је долина Рашке, а са друге Дежева - вероватно место рођења Растка Немањића. Црква је била видљива са свих страна и из далека, као светионик Рашке жупе. Гледано из саме жупе, стицао се импресиван и нестваран утисак - као да је храм на небу. Данас је заклоњен боровима које је засадила људска рука.
Долина Дежеве
Манастир Ђурђеви Ступови
Црква је завршена 1171. године, како сведочи ктиторски натпис на западном порталу храма. Нешто касније, око 1175. године, црква је и осликана, а манастир је одмах стекао велики углед као прва владарска задужбина династије Немањића. Током XIII века, манастир који је тада спадао у "краљевске манастире", имао је запажену улогу у животу земље. У Студеничком типику, игуман Ђурђевих Ступова помиње се на првом месту међу шесторицом игумана који су учествовали у избору студеничког игумана.
Иако је Стефан Немања још као обласни владар градио цркве и манастире, манастир Светог Ђорђа у Расу
представља прекретницу у владарској идеологији Немањића. На изузетном положају,
недалеко од катедралног храма рашке епископије, на старим духовним темељима,
овај манастир заснива хришћанску мисао о српској државности - мисао о
потпуном складу вере и државе коју је уградио Стефан Немања у темељне
вредности српског друштва. Под његовим сводовима стицао је и млади Растко
Немањић своја прва духовна искуства.
Манастирска црква и капела
Краљ Драгутин, последњи владар из лозе Немањића који је столовао у Расу, био је други ктитор манастира Ђурђеви Ступови. За време своје владавине, а затим до краја живота, он се старао о унапређењу манастирске заједнице, доградио је манастирску цркву и осликао њену припрату, судећи по остацима фресака. Улазну кулу манастирског комплекса, која се налази на двадесетак метара западно од цркве, претворио је у капелу и наменио јој функцију гробне цркве.
После несрећног пада с коња недалеко од града Јелача, краљ Драгутин се одрекао престола у корист свог брата Стефана Милутина. На чувеном сабору у Дежеви (1282.), под окриљем манастира Светог Ђорђа, извршена је примопредаја власти у присуству највиших представника цркве и властеле. Тај важан историјски тренутак, по жељи самог краља Драгутина, овековечен је у капели манастира Светог Ђорђа, у склопу јединственог циклуса државних сабора Србије.
Ктиторска композиција првих Немањића
Краљ Драгутин
Идеја о држави и највишој власти у земљи, о престолу и вери предака, уметничком руком сликара још једном је нашла свој израз кроз приказ четири сабора - сабора Стефана Немање, сабора којим је устоличен краљ Стефан Урош I, сабора на коме је сам краљ Драгутин преузео власт и најзад, сабора у Дежеви. Мисао о наследној монархији и династији уткана је и у ктиторску композицију првих Немањића (тзв. хоризонтално стабло династије), на челу са Стефаном Немањом, Светим Симеоном. У капели је приказан и краљ Драгутин са моделом цркве у руци. По изричитиј жељи овог владара, који је пред смрт примио монашки чин и име Теоктист, он је из "сремске земље" у којој је живео, пренет у манастир Светог Ђорђа и ту сахрањен (1316.). Међутим, његова гробница је опљачкана у XVIII веку када је страдао и сам манастир. Сећање на овог владара и његов допринос процвату манастира остали су у успомени потоњих нараштаја.
У српској средњевековној архитектури, црква Светог Ђорђа је прва грађевина чувене рашке школе или рашке стилске групе, која се огледа у решењима сједињавања византијског концепта унутрашњег простора са спољним облицима романичке архитектуре.
Због свог специфичног положаја на врху брда, цркви се прилази степеништем до припрате која је фланкирана двема кулама. Црква је саграђена као монументална једнобродна грађевина. Нарочито је занимњиво решење кубета, које је споља осмострано, а изнутра елиптично са венцем слепих аркада на консолама. Са две бочне стране отворене припрате према наосу, дозидане су две куле висине 20 метара, које су имале функцију звоника.
Црква Светог Ђорђа
"Са своје две симетричне куле, четвороугаоне и моћне, западна фасада цркве Светог Ђорђа деловала је као Нотр Дам или Ремска катедрала. А она није на затвореноме тргу, већ на хоризонту једног високог ћувика, одакле снажније доминира. Пречник куполе није велики - 4,50 м. Кракова крста нема. Основа је проста, чист квадрат (5 м. 65), четири ступца из четири угла носе луцима куполу. Осветљење углавном пада са њених прозора. На западу нартекс (4 м са 4 м 50) фланкиран двема кулама (квадрати од по 5 м у основи). У ове две куле се улазило из нартекса. Олтарска апсида је вероватно била трочлана.
Сама је црква била савршено проста - то је само могло повећати непосредност њене унутрашњости. Једна огромна коцка наткриљена куполом. Уопште, цела грађевина изгледа да споља није имала никакав орнамент, већ је деловала само својим масама. Унутрашњи ефекат обухваћеног простора оставља чисту масу осветљеног волумена. То су просто огромни кубови, сводови светлости која је добила густину и димензије, и подлеже свим законима непробојности ...
Основа цркве Светог Ђорђа
... Сав украс је унутра. Ту је живопис. Зидови су литерарно покривени њиме. Ефектом тамних, огромних ћилима којима фреске покривају платна зидова од темена кубета до мермерних подова. Затим, естетском вредношћу тих истих фрески: не само то да ли су анатомије савршеније, набори хаљина мање крути, покрети слободнији или боје живље, па одређивати из ког века неки живопис може бити, него емоцијом у коју нас уводи таква једна композиција, емоцијом коју нам даје један такав цео простор величанственог и мистичног декора ..." - Александар Дероко, 1922. год.
Од богатог живописа цркве Светог Ђорђа остали су само фрагменти. Из периода када је живописана (1170-1175) потиче сликарство из наоса, док је живопис у припрати настао у време краља Драгутина. У припрати су очувани делови композиција везаних за живот Светог Георгија, патрона храма. Натписи у наосу исписани су грчким словима, а у припрати српским писменима.
После средњег века, у историји цркве и манастира могу се издвојити три главна периода:
1. Време турске власти и очувања континуитета живота
у манастиру до краја XVII века
2. Време напуштања манастира крајем XVII
века и његовог рушења закључно са XX веком
3. Време истраживања, заштите
и обнове манастира
После свих разарања и рушења од манастирског комплекса Ђурђевих Ступова преостали су само поједини делови цркве, у великом степену у рушевинама, са незнатним делом куполе и остацима фресака на сачуваним зидовима; капела краља Драгутина је једина грађевина над којом је постојао и кров, док од осталих манастирских зграда - трпезарија, цистерни и конака - није било видних остатака. Њихове рушевине биле су прекривене земљом и цео простор је био пошумљен непосредно после ослобођења.
Макета цркве у камену
Обимни истраживачки радови, а затим и радови на систематској заштити започети су 1960. године. Резултати истраживања били су веома значајни, будући да је под наносом земље и рушевина откривена целокупна основа манастира са остацима грађевина из различитих епоха, као и бројни фрагменти архитектуре, међу којима су најзначајнији делови три поратала на цркви, а посебно ктиторског натписа са годином грађења цркве. После првих конзерваторских радова на цркви, један део фресака је скинут ради заштите и пренет у Народни музеј у Београду. Основна концепција заштите манастира, остварена према конзерваторским начелима важећим за споменике културе највећег значаја, састојала се у конзервацији и презентацији манастирског комплекса, са делимичном обновом цркве и других грађевина у обиму и границама очувања њихове аутентичности и документарности. О томе како је могла изгледати првобитна архитектура цркве данас се може добити представа у омањем липидаријуму - музејској згради, саграђеној на прилазу манастиру. Ту се налази макета цркве израђена у камену, као и најзначајнији делови архитектуре пронађени за време истраживања.
Такав концепт заштите овог комплекса као целине, представљао је завршну фазу заштите Ђурђевих Ступова као споменика културе од изузетног значаја који је уписан у листу Светске културне баштине 1979. године, у оквиру просторне целине под називом Стари Рас са Сопоћанима.
Последње године XX века обележене су активностима везаним за обнављање манастира које је иницирала Рашко-призренска епархија. Те активности су се односиле првенствено на истраживање најповољнијих могућности изградње новог манастирског конака, као и просторија друге намене, неопходних за основну функцију манастира. Изградња конака чије је зидање започето 2000. године обележава практично и почетак новог раздобља у историји Ђурђевих Ступова обнављањем манастирског живота после нешто више од три стотине година.
Ђурђеви Ступови - манастир у Расу
Подигнимо Ступове децо моја драга,
наследници будите Небескога блага.
Нека Срби чистом вером Христа Бога славе,
подигнимо Ступове, чеда Светог Саве.
По молитву сви да дате, Немања вас зове,
обновимо себе, подигнимо Ступове.
Са свих страна и земаља да се српски народ збира,
подигнимо Ступове, децо Божјег мира.
Подигнимо Ступове, имаћемо хлеба,
праву веру, добра дела, то нам свима треба.
Не може се град сакрити кад на гори стоји,
подигнимо Ступове, соколови моји.
Нек Србија цела наша тамјаном мирише,
подигнимо Ступове, све више и више.
Мисионарска и приложничка акција под називом "Обновимо себе, подигнимо Ступове", у којој учествују бројне државне, културне и научне институције, спортисти, музичари, уметници и многи други, представља заједничко име за све активности које се предузимају у циљу како обнове манастира Ђурђеви Ступови у Расу, тако и духовног просветљења српског народа.
Послушајте композицију "Маријо славна" у извођењу музичког састава "Ступови"
___________________________
1. Ђурђеви Ступови у старом Расу - група аутора, издавач
Манастир Ђурђеви Ступови, 2010. год.
2. Манастир Ђурђеви Ступови - Милан Младеновић, издавач
Манастир Ђурђеви Ступови, 2018. год. (Трансроманика)
3. Три манастира средњевековнога Раса - Александар Дероко, 1922. год.
4. Водич кроз манастире у Србији - Слободан Милеуснић, Српска књижевна задруга, Београд, 1995. год.
